Fizikalna terapija predstavlja važan deo savremene rehabilitacije i lečenja različitih oboljenja i povreda mišićno-koštanog sistema. Namenjena je osobama koje se suočavaju sa bolovima u mišićima i zglobovima, smanjenom pokretljivošću, ukočenošću, posledicama povreda ili oporavkom nakon hirurških intervencija. Primena odgovarajućih terapijskih procedura ima za cilj smanjenje bola, ublažavanje otoka, poboljšanje pokretljivosti i vraćanje snage, stabilnosti i funkcionalnosti, kako bi se pacijent što bezbednije vratio svakodnevnim aktivnostima.

Bolovi u leđima, vratu, ramenima, kolenima i drugim zglobovima mogu značajno uticati na kvalitet života, otežavajući hodanje, sedenje, obavljanje poslovnih obaveza, bavljenje sportom i druge uobičajene aktivnosti. Tegobe mogu nastati usled akutnih povreda, preopterećenja, dugotrajnog nepravilnog držanja, degenerativnih promena, zapaljenskih procesa ili nedovoljne fizičke aktivnosti. Bez odgovarajuće procene i tretmana, pojedini problemi mogu dovesti do produženog oporavka, smanjene pokretljivosti i razvoja pogrešnih obrazaca kretanja. Fizikalna terapija omogućava ciljano delovanje na postojeće tegobe i predstavlja važan korak u procesu oporavka.
Terapijski pristup prilagođava se u skladu sa vrstom povrede ili oboljenja, intenzitetom simptoma, fizičkim sposobnostima i ciljevima rehabilitacije. Nakon procene zdravstvenog stanja i funkcionalnih ograničenja, određuje se odgovarajući plan terapije koji može obuhvatati različite fizikalne procedure, terapijske vežbe, tehnike mobilizacije i druge metode koje se primenjuju u skladu sa indikacijama. Kombinovanjem odgovarajućih postupaka nastoji se da se smanji bol, poboljša cirkulacija u tretiranom području kada je to relevantno, ublaži mišićna napetost i omogući postepeno vraćanje normalne funkcije.

Fizikalna terapija može biti korisna kod različitih stanja, uključujući bolove u vratnom i lumbalnom delu kičme, ukočenost i bolove u ramenima, tegobe u kolenima i kukovima, povrede mišića i tetiva, uganuća, istegnuća i druga oštećenja mekih tkiva. Takođe ima značajnu ulogu u rehabilitaciji nakon sportskih povreda, preloma i hirurških zahvata, kada je potrebno postepeno vratiti pokretljivost, snagu i stabilnost zahvaćenog dela tela. Kod hroničnih tegoba, individualno prilagođen program može doprineti boljoj kontroli simptoma, očuvanju funkcionalnosti i lakšem obavljanju svakodnevnih aktivnosti.

Posebno važan deo fizikalne terapije predstavljaju terapijske vežbe, koje se biraju prema stanju pacijenta i ciljevima oporavka. One mogu biti usmerene na povećanje obima pokreta, jačanje oslabljenih mišića, poboljšanje koordinacije i ravnoteže, stabilizaciju zglobova i unapređenje pravilnih obrazaca kretanja. Postepeno povećavanje opterećenja omogućava organizmu da se prilagodi i doprinosi sigurnijem povratku fizičkim aktivnostima. Edukacija pacijenta je još jedan važan deo dugoročnog očuvanja rezultata.